KST Kragujevac's blog

РЕПЕРТОАР КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА - децембар 2018.

Улазнице можете резервисати на билетарници од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63

www.joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА - децембар 2018.

Улазнице можете резервисати на билетарници од 10-14.00 и 18-20.00, тел. 034 33 20 63

www.joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР - НОВЕМБАР 2018.

www.joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР - ОКТОБАР 2018.

www.joakimvujic.com

 

РЕПЕРТОАР јун 2018.

Књажевско-српски театар

БОЛНИ УМЕТНИЧКИ ЕПИЛОГ О представи Двеста Књажевско-српског театра

Неуобичајена драмска представа Двеста, коју су приказали драматурзи (аутор Петар Михајловић и режисер Јовица Павић), глумачки ансамбл и остали творци из Књажевско-српског театра, уметничко је сведочење о породици која опстаје у различитим друштвеним системима и под разним властодршцима.

Драматизацији збиље пришли су аутори без предрасуда, истинито понирући укрштеном визуром у истости и другости, садашњицу и ондашњицу, нас и њих, до тамо, да би одговорили какви смо људи између онога што је било, што јесте и што ће бити. У представи Двеста драматурзи терминирају карактерологију рајана и динарида, чије се намере добра изврћу у зло, од коца до гнилих баштина и неке, још, (!) празне руке. У временску даљину упарађени су градитељи који се могу опазити као изругице, или „едуковање” као поган на наше разе неума, а још, лопатање као грађење, рушење или бацање дима и прашине, колико сами себи толико и омлађеним нараштајима од стране колона и политичара.

Али, упитаност драматурга о слободи, смислу живота, смрти и реда у трајању и сазревању „беле деце”, на сцени и украсу света, а окружене дрогом, развратом и државном принудом коју освајају и за коју се убијају они који се у представи показују као ишчашени или покајници, а у збиљи као ријалити припадници, овде и онамо, остаје за одгонетање.

Пет прича, од којих је свака драмски сказ, сведеним дијалозима, а јасних појмовних значења и у корелацији са радњом, испуњеном ефектима и музиком, игром и сценском целином, донела је уиграна екипа, чији су појединачни ликови костимима и шминком, уз коришћење сценских детаља и врло упечатљивих покрета, заумљених, зачудних и накарадних. Та искошеност ликова, социјалних слојева, ситуација, амбијената, доводи до јаких чулних надражаја, тешких емоција, болног размишљања и биолошког немира о одмаздама и смакнућима, због различитости у понашању и избору, или кајању за учињено или посведочено зло, тровања и деградације породице и друштва, што је повезало „густу” сцену и дворану, глумце и гледаоце: пажњом и игром трајања 160 минута.

А шта ће рећи деца кад аутор изостави наравоученије о добру и злу, она прерасту лепоту и нежност детињства, а не савладају зло у одраслима? У свим условима представа Двеста, ма колико тешка и потресна, надреална и ојачана имагинативним слојевитим сликама заслужује да буде на многим сценама, а има високе оцене гледалаца на овој (1835), у престоном граду коме је посвећена за два века опстајања.

Живота Пушкин Марковић www.joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР за април 2018.

www.joakimvujic.com

 

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ДВЕСТА

Праизведба позоришног комада "Двеста" Петра Михајловића на сцени Књажевско-српског театра у Крагујевцу вишеструко је значајна за крагујевачку и српску позоришну и културну сцену. Представа се појављује у години великог јубилеја, 200-годишњице од стварања модерне српске државе и проглашења Крагујевца за престони град. У једном врло успелом жанровском синкретизму, Михајловић је приказао историју наших простора у протеклих 200 година на померен, ишчашен, саркастичан, на моменте веома духовит, а на моменте потресан и болно отрежњујући начин. Представа „Двеста“ говори о нама пре и нама данас, кроз једну "типичну" српску породицу која се сналази и плива у свим режимима и системима и из свега излази као победник (да ли?).

У представи „Двеста“ учествује више од 40 глумаца и статиста. Сценограф представе је Борис Максимовић, костимограф Јелена Јањатовић, композитор Драгослав Танасковић, кореограф Нела Антоновић и лектор Андријана Виденовић. У представи игра скоро цео глумачки ансамбл Књажевско-српског театра из Крагујевца.

РЕПЕРТОАР за март 2018.

www.joakimvujic.com

МИША ЈАНКЕТИЋ ДОБИТНИК СТАТУЕТЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ

Крагујевачки Књажевско-српски театар доделио Статуету ЈОАКИМ ВУЈИЋ глумцу Михаилу Миши Јанкетићу. Статуета се сваке године (од 1985.) за Дан театра на Сретење Господње свечано уручује лауреату за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Књажевско-српски театар има част и задовољство да господина Михаила Мишу Јанкетића уврсти у плејаду добитника Статуете "Јоаким Вујић" за допринос позоришном животу Србије. Његова глумачка личност обогатила је позоришну, филмску и ТВ сцену Србије и бивше Југославије протеклих деценија. Играјући подједнако успешно у најразноврснијем репертоару и у најразличитиијим жанровима, на позоришној сцени, ТВ екрану, радију, филму постао је лауреат најважнијих признања: од Стеријиних награда и "Златних ћурана" до Добричиног прстена и "Павла Вујисића" за животно дело. Статуета "Јоаким Вујић" се природно придружује овој ниски награда и признања барду наше сцене.

ОБРАЗЛОЖЕЊА НАГРАДА ЗА ДАН ТЕАТРА
На предлог директора Књажевско-српског театра из Крагујевца Милоша Крстовића, Управни одбор донео је следеће одлуке:
Годишње награде Театра додељују се шефу технике Саши Ђорђевићу и материјалном књиговођи Снежани Недељковић за изузетну посвећеност послу и остварене резултате у протеклој години.
Годишња награда Театра додељује се Сањи Матејић за улогу Соње Александровне у представи "Ујка Вања" Антона Павловича Чехова у режији Јована Грујића. Образложење: Сања Матејић је низу остварених улога у матичној кући, додала изузетну креацију Чеховљеве Соње, једног од најважнијих женских ликова у драмској литератури. Њена дирљивост и емотивност у тумачењу Соње дала је посебан допринос успеху ове представе. У протеклој години, Сања Матејић је радила и кореографију за комедију "Џаст мерид" Дуње Петровић у режији Војина Васовића, а за улогу Риме у дуговечној представи "Бајка о мртвој царевој кћери" добила је Награду за најбољу младу глумицу Међународног фестивала руске драме "Мост пријатељства" у руском граду Јошкар Ола.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића за помоћ при унапређењу рада Театра и остваривање програмских циљева, као и промоцију позоришта у ширем региону додељује се Компанији "Призма д.о.о." из Крагујевца. Овим признањем Књажевско-српски театар исказује захвалност директору компаније господину Танасију Катанићу за вишедеценијско активно учешће у продукцији и имиџу Театра.
Прстен са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству додељује се глумцу Братиславу Славковићу Кеши. Образложење: Братислав Славковић Кеша припада плејади глумачких имена по којима је крагујевачко позориште познато и признато у земљи и региону. Рођен у Крагујевцу, професионалну глумачку каријеру започео је давне 1970. године у Црногорском народном позоришту у Титограду. Године 1974. враћа се у Крагујевац и више од четири деценије веран је својој матичној кући. Играо је у свим медијима: на радију, филму, телевизији. Само на крагујевачкој сцени остварио је више од стотину улога у разноврсном репертоару.

Жири за доделу награде Статуета "Јоаким Вујић" у саставу: Драган Јаковљевић, редитељ, председник жирија, Милош Крстовић, директор Књажевско-српског театра, Ивана Недељковић, глумица и председница Заједнице професионалних позоришта Србије, Жељко Јовановић, позоришни критичар и Чедомир Штајн, глумац, једногласно је донео одлуку да се Статуета "Јоаким Вујић" за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији додели Михаилу Миши Јанкетићу, глумцу.
Образложење: Књажевско-српски театар има част и задовољство да господина Михаила Мишу Јанкетића уврсти у плејаду добитника Статуете "Јоаким Вујић" за допринос позоришном животу Србије. Његова глумачка личност обогатила је позоришну, филмску и ТВ сцену Србије и бивше Југославије протеклих деценија. Играјући подједнако успешно у најразноврснијем репертоару и у најразличитијм жанровима, на позоришној сцени, ТВ екрану, радију, филму постао је лауреат најважнијих признања: од Стеријиних награда и "Златних ћурана" до Добричиног прстена и "Павла Вуисића" за животно дело. Статуета "Јоаким Вујић" се природно придружује овој ниски награда и признања барду наше сцене.